Par decenija unazad deca Zapadnog sveta ranije ulaze u pubertet nego deca na Istoku. Istraživanja su pokazala da su ovo tri glavna razloga:
1) nepravilna ishrana
2) manjak sna
3) nedovoljno fizičkih aktivnosti.
Mnoge namirnice danas su pune pesticida, herbicida, hormona, antibiotika i šećera. Važno je da li vašem detetu dajete da jede piletinu koju kupite u supermarketu ili od nekoga ko gaji piliće na selu. Važno je šta jede u vrtiću. Važno je da li je u njegovoj ishrani dominantno meso ili voće i povrće. Važno je koje vrste mesa mu dajete da jede. Sve ove navike je najbolje graditi odmalena, ali zapamtite da nikada nije kasno da se promene.
Prekomerna konzumacija šećera uvodi telo u preterano lučenje insulina što može da izazove i disbalanse drugih hormona. Znamo koliko deca danas jedu slatkiše i znamo da se to smatra opšteprihvatljivim. Decu odmalena treba navikavati da jedu što više svežeg ili prirodno sušenog voća umesto slatkiša, ili da im pravite poslastice od zdravih namirnica, koristeći prirodne zaslađivače poput urmi ili meda umesto šećera.
Potpuno izbacite nagrađivanje dečijeg ponašanja slatkišima. Deca treba da nauče šta je dobro za njih bez ikakvog sistema nagrade. Najbolji pristup je mirno objašnjavanje detetu zbog čega je nešto dobro za njega. Oni vole da razumeju zašto nešto rade baš na način na koji im vi sugerišete da treba da rade. Svakako su sunđeri koji automatski upijaju šta im okolina servira, a kada im objasnite pametne razloge iza navika koje usvajaju, osećaju se posebno i veoma je korisno da imaju takva vaspitna iskustva od malih nogu i zbog drugih stvari. Sposobni su da nauče šta je odgovornost veoma rano, samo ako im to vi omogućite, a to kasnije ima širi dobar uticaj na njih.
Gledajte kritički na kulturološke norme. Ono šta se smatra uobičajenim i normalnim ne znači da je i zdravo. Svako odstupanje od pravilne ishrane je dozvoljeno samo ako je retko, bitno je da ne postane svakodnevna navika, bez obzira na to kakve su dominantne navike dece u okruženju. Zašto vi ne biste postali primer koji će uticati pozitivno na okolinu umesto da kopirate nezdravi uticaj okoline? Povremenu konzumaciju nezdrave hrane iskoristite da decu naučite lekcije o pravilnoj ishrani, jer će ono imati oba iskustva i može da oseti razliku između toga kako se dugoročno oseća nakon što pojede nešto zdravo i kako se dugoročno oseća nakon što pojede nešto nezdravo. Deca su veoma dobro povezana sa svojom pravom prirodom i instinktima i neće im biti teško da ovo shvate nakon sopstvenih iskustava.
Za pravilan rast i razvoj deteta takođe su važni i dovoljna količina sna i tečnosti, boravak u prirodi i raznovrsne fizičke aktivnosti. Veoma je bitno i mentalno zdravlje roditelja, kao i njihovi životni stavovi i navike. Dečiji mozak do druge godine dominantno radi na delta frekvencijama, a od druge do šeste na teta. Obe ove frekvencije mogu se nazvati stanjima hipnoze, a dečiji nervni sistem i bez reči se podešava na nervni sistem roditelja ili staratelja. Iz tog razloga je veoma važno šta odrasli nose duboko u sebi i kako se sami svakodnevno osećaju, čak iako o tome ne pričaju pred decom.
Prvi korak u ispravljanju loših navika je uviđanje da one uopšte i postoje. Drugi je informisanje o dobrim navikama. Treći je zamena postojećih dobrobitnim navikama.
Roditelji, počnite od sebe. Možda najvažniji aspekt roditeljstva je da vi sami budete ono šta biste želeli vašu decu da naučite da postanu. Mala deca usvajaju vaše navike automatski, a od okoline kroz izloženost. Omogućite vašem detetu da bude u što zdravijem okruženju.
Hm.