Kada telo dobije previše brzog dopamina, ono traži još, a svaki povišen dopamin prati nagli pad nakon prestanka aktivnosti zbog kojih je postao povišen. U današnje vreme najveći izazov za brzi dopamin predstavlja skrolovanje po društvenim medijima. Kada dopamin nije u ravnoteži, prefrontalni korteks – deo mozga koji je zadužen za donošenje odluka – je
Nova zona komfora je motivator. Ona vas podstiče na rast i napredak. U njoj su vaše želje kako želite da živite svoj život. Stara zona komfora predstavlja svojevrstan vid zatvora i inhibitora napretka. Od stare do nove zone komfora se dolazi reprogramiranjem nervnog sistema i ćelijskih memorija. Memorije stare zone komfora predstavljaju sve vaše stare
Priča o dve saksije za cveće počela je pre oko četiri godine u centru Beograda. Jednu malu slepu ulicu, dakle ulicu u kojoj nema slučajnih prolaznika, neke komšije su poželele da ulepšaju. Doneli su dve ovakve saksije i u njima zasadili dve biljke. Saksije neodoljivo podsećaju na kante za smeće po gradu, te su „neslučajni“
Čuli ste za izraze „Sve je to zbog stresa“ ili „Sve je to na nervnoj bazi“. Upravo i jeste tako. Sve šta vam se dešava u umu, telu ili okruženju u kojem boravite dobija svoj zapis u vašem nervnom sistemu. Prema istraživanjima epigenetike manje od 1% fizičkih disbalansa je nasledno, što znači da preko 99%
Mozak odraslog čoveka ima oko 86 milijardi neurona (a mozak deteta od pet godina starosti 50% više ;)). U digestivnom traktu ima između 100 i 500 miliona neurona, što ga stavlja na drugo mesto po njihovom broju u telu, ispred kičmene moždine. Ovaj zasebni nervni sistem se zove još i enterički i prilično je autonoman. Vagus
Šta su misli? Misli su oblik energije, odnosno elektrohemijska aktivnost u mozgu. Kao električni i hemijski impulsi u mozgu, one preko kompleksnih i brzih procesa izazivaju ispuštanje hemikalija: hormona, što ljudi doživljavaju kao emocije. Šta su emocije? Emocije su fizički oblik energije. Kada misli pokrenu hormone, a hormone doživimo kao emocije, to ljudi bukvalno osećaju
Čovečanstvo danas prolazi kroz potop informacijama. A šta to znači za vaš nervni sistem, fizičko i mentalno zdravlje? Društvene mreže, reklame „na svakom ćošku“, vesti koje prenose priče koje izazivaju jake senzacije u čoveku, često neprijatne, i sve kraći i dinamičniji format sadržaja koji se deli na internetu predstavljaju veliko opterećenje za čovekov nervni sistem
Deca kopiraju vaše ponašanje, a znate li zašto? Oni pozajmljuju vaš nervni sistem, jer samoregulacija sopstvenog kod male dece nije moguća bez razvijenog prefrontalnog korteksa. Ovaj deo mozga, zadužen za regulaciju emocija, donošenje odluka, kontrolisanje impulsa itd, se razvija čak do oko 25-te godine života. Epigenetika tvrdi da je manje od 1% disbalansa u organizmu
Najvažniji i prvi sistem koji treba da unapredite je vaš nervni sistem. On je ogledalo vaših podsvesnih memorija: stavova, iskustava, uverenja i svih sećanja. U njemu su sve traume koje su se umrežile i isprepletale sa mnogim vašim mišljenjima. Prema šablonima nervnog sistema (neuronskim mrežama), vi 95% vašeg života ponavljate slična iskustva. Memorije nervnog sistema
Za internet i tehnologije važi isto šta i za sve: ništa nije nužno dobro ili loše ako znate kako da ga ispravno koristite. Postoji tačka balansa kojoj treba da težite kako tehnologije ne bi počele da upravljaju vašom kreativnošću, umesto vi njih da koristite za ostvarivanje onoga šta ste zamislili. Mi prvo stvaramo naše navike, a onda
