Čovečanstvo danas prolazi kroz potop informacijama. A šta to znači za vaš nervni sistem, fizičko i mentalno zdravlje?
Društvene mreže, reklame „na svakom ćošku“, vesti koje prenose priče koje izazivaju jake senzacije u čoveku, često neprijatne, i sve kraći i dinamičniji format sadržaja koji se deli na internetu predstavljaju veliko opterećenje za čovekov nervni sistem koje ljudima skreće pažnju sa stvari koje su im zaista bitne. To se odražava i na fizičko i na mentalno zdravlje.
Postoji razlog zašto je format na internetu sve senzacionalniji, a vaš raspon pažnje sve kraći. Zbog preopterećenosti informacijama samo takav format može danas da vam uspešno i bez vašeg pravog kritičkog osvrta brzo mobiliše pažnju. Iz tog razloga se markentiška industrija sve više oslanja na vašu reakciju iz limbičkog sistema, onog evolucijski najstarijeg dela mozga, preskačući vaše logičke misli. Porazmislite sada o stvarnom kvalitetu sadržaja koji je napravljen tako da privuče pažnju vašem primitivnom mozgu, koji se osim limbičkog sistema zove još i gušterov mozak. Onog trenutka kada ljudi počnu svesno da odbijaju da gledaju ovakav sadržaj će se promeniti i pristup marketinške industrije i algoritmi vaših društvenih mreža. Sve polazi od vaše odluke.
Konzumerski majndset takođe predstavlja a istovremeno i izaziva novi višak informacija u vašem nervnom sistemu. Nametnut spolja, stvara vam iluziju da ako kupite neke nove stvari koje ste videli da će vam to izazvati osećaj sreće. Međutim, kada izađete iz ovog majndseta i malo dublje pogledate i postavite sebi pitanje da li vam zaista trebaju te stvari (umesto pitanja koliko košta, da li je dobar dil i ima li gde da se nađe jeftinije – koja dolaze kada je ovaj majndset aktivan u vašem nervnom sistemu), možda ćete shvatiti da ih već imate na raspolaganju na ovaj ili onaj način u svom okruženju. Otvorite oči malo šire i primetite zaista stvari oko sebe.
Ako shvatite da zaista želite te nove stvari jer predstavljaju nadogradnju koju baš želite, zar ne treba prvo da izbacite stare kako biste napravili mesta za nove? Fizički nered i zagušenost prostora, isto kao i mentalni nered, ne prijaju čoveku. Recimo da ih poklonite nekome kome zaista trebaju. Preopterećenost informacijama vam skreće pažnju i sa solidarnosti, osećaja odgovornosti i iskrene želje da pomognete drugima. Parametar koji ukazuje na to da li vam je nešto zaista bilo potrebno je odgovor na pitanje koliko dugotrajan efekat te nove stvari imaju na vaše stanje sreće.
Da li ljudi u današnje vreme uistinu nemaju vremena za svoje prijatelje, porodicu, decu, da odu u prirodu, da se opuste, ili je i to samo iluzija koju vam stvara preopterećenost uma? Pogledajte u statistiku korišćenja vašeg telefona i koliko vremena ste proveli aktivno koristeći ga i na koje aplikacije, da li za posao ili za razonodu. Ako ne koristite telefon mnogo, šta je sa gledanjem TV-a? Zamislite makar na tren kako drugačije ste sve mogli to vreme da provedete.
Radoznalost čoveka za novim saznanjima je pokretačka sila koja vodi napretku, ali zapitamo li se nekad kako će to novo znanje zaista promeniti naš život nabolje ili biramo da učimo novo i novo samo zbog osećaja uzbuđenja i radosti dok saznajemo to nešto novo i produbljujemo znanja? Primenjujemo li u životima nešto od toga?
Hormon dopamin, o kojem se mnogo priča u današnje vreme, je odličan za vaše telo i um u određenim okolnostima, ali nije nimalo koristan ako ga ima viška, odnosno kada se proizvodi iz stanja ovisnosti o nečemu. Tada radi telu isto ono šta i druge droge – osećate se dobro samo dok ste izloženi sadržajima koji vam bude radost i osećaj sreće, a kada toga nema osećate prazninu, uznemirenost i nagon da uzmete „novu dozu“. Stanje uznemirenosti je još jedan ukazatelj da imate viška informacija u vašem nervnom sistemu.
Pijete li neke lekove? Farmaceutska industrija i medicina kao nauka u velikom broju slučajeva rešavaju samo posledice. Zato se vremenom doze često pojačavaju ili neki novi dizbalansi izbijaju na površinu. Jeste li se nekada zapitali gde su pravi uzroci i postoje li načini da se pozabavite direktno njima, a ne posledicama?
Kada ostavite sve spoljašnje nadražaje po strani, da li vam je prijatno da ostanete sami sa svojim mislima? Ako nije, to je još jedan parametar koji ukazuje da je vaš nervni sistem preopterećen informacijama koje vam ne čine dobro i da treba neke da otpustite, da dozvolite da izađu iz vaših memorija. Sećate li se vremena kad ste mogli da budete sami sa sobom, u miru?
Čitate ovaj tekst i recimo da ste se složili sa njim. To slaganje vam neće doneti nikakvu dugotrajnu dobrobit ako ne napravite neku akciju povodom njega. Za to je potrebna samo odluka i disciplina. Reorganizovanje neuronskih putanja, petlji i mreža koje su vam stvorile loše navike se ne dešava preko noći, ali svaki korak akcije u smeru rešenja se važi.
Vi prvo stvarate navike a potom one upravljaju vama. Uvek je tako. Prelazni period vežbanja novih navika i ignorisanja starih nije uvek prijatan. To su momenti kada dolazi do sukoba starih i novih memorija u nervnom sistemu. Potrebno je vreme da se rasformiraju neuronske veze starih navika, zato je vaša odluka i istrajnost u praktikovanju novih krucijalna.
👉 Zamenite gledanje TV-a i sadržaja na internetu čitanjem knjiga za početak. I dalje zadovoljavate svoju radoznalost i želju za novim saznanjima i napretkom, ali na mnogo prirodniji način. Ne iskače vam reklama ili predlog da kliknete na sadržaj koji vam je periferno privukao pažnju i preti da vas automatski povuče da upadnete u zečiju rupu. Tera vas da ili primate nove informacije ili odlutate mentalno i budete sami sa svojim mislima. Ovakav način saznavanja je jedan od najprijatnijih za vaš mozak. Putem njega možete i svesno da primetite kakve misli vam se zaista vrzmaju po glavi, zato što nema perifernog odvlačenja pažnje.
👉 Jeste li fizički aktivni u bilo kom smislu? Idete li na treninge, bavite li se nekim sportom, plesom, šetate li u prirodi? Ne možemo ignorisati činjenicu da imamo i telo i da i o njemu treba da vodimo računa. „U zdravom telu, zdrav duh“. Fizička aktivnost vas tera na prisutnost. Njome takođe otpuštate višak informacija iz tela, a i pobeđujete onaj deo vas kojeg baš nešto mrzi da se kreće. Pobedite ga nekoliko puta, pa će i on „promeniti mišljenje“ jer će uvideti da se dugotrajno osećate bolje.
Svaki put kada posvetite vreme nekoj novoj aktivnosti koju ste uveli u život vi samim tim činom ne ulažete vreme u praktikovanje nekih starih aktivnosti, tj. navika. Kada aktivno ne koristite memoriju starih navika, ona prirodno polako slabi i nestaje, odnosno naposletku se oslobođeni neuroni i sinapse preurede na neke nove memorije, tj. na neka vaša nova iskustva i nove navike.
👉 Pravilan način ishrane vam takođe pomaže da otpustite bespotrebne informacije. Postoji hrana koja je dobra za vaš mozak i nervni sistem i koja potpomaže neuroplastičnost. Zasićene masnoće i rafinisani šećeri, sa druge strane, oštećuju vaš nervni sistem. Podsticanje neuroplastičnosti mozga vam je neophodno za nova saznanja i stvaranje novih navika. Neuroplastičnost je sposobnost mozga da proizvodi nove neurone i neuronske veze (sinapse) koje nervni sistem koristi za stvaranje memorija.
I da zaključim sa podsetnikom koji se provlači kroz mnoge naše tekstove: jedan od najvažnijih faktora koji podstiče neuroplastičnost mozga je – ljubav.